LEPOTA

Čovek rođenjem počinje život, naizgled od Nule i završava život - Nulom. A između je život sa svojim beskonačnim bla, bla, bla i sa trenucima beskrajne lepote.

I sada dok ovo pišem u sredu, 19. decembra na Svetog Nikolu, u Specijalnoj zatvorskoj bolnici, odgovorno tvrdim da su takvi trenuci, za mene, bili, upravo oni koje sam proveo u tvom društvu. Jer ti kao da dolaziš sa onog mesta na koje zvezde odlaze da snivaju. I zemaljski jezik kao da je nemoćan da opiše svu tvoju Lepotu i Dobrotu. Ali, kako je to Jung govorio, uvek moramo da računamo sa ljudskom nezrelošću kao sa neospornom činjenicom. Baš kao i sa gnevom, koji nas neminovno zaslepi. I onda dugo ne možemo da oprostimo ni drugima, a ni sebi. A što više opraštamo više dajemo i obratno. U suprotnom nas samo preplavi mržnja i onda se svetimo dokle god ne oprostimo. A mržnja se nikada ne smiruje mržnjom, već samo njenim odsustvom, kako to veli večni Budin zakon.

Hvala ti što si u jednom periodu mog života bila onaj Arijadnin konac koji mi je dopustio da iskusim koji zalogaj sreće.

Žao mi je što si pored jednog od boljih videla i moje najgore lice, ali kako je to primetio još Sveti Isak Sirin ponekad je lakše videti i anđele na nebu, nego upoznati sebe!

Večno zahvalan,

Rastko