MELANHOLIJA
Melanholija kao razočaranje svim postojećim, empirijskim predmetima, od kojih nijedan ne može da zadovolji našu želju jeste početak filozofije. Početak saznanja da bivstvovanje i počiva s onu stranu filozofije. Početak saznanja da bivstvovanje i počiva s onu stranu posedovanja. Ona je i senka objekta kako reče Frojd ali i jedna vrsta ljubavi prema utvarama. Odricanje od onoga što imamo dok je ono još tu. To je zapravo ljubav prema duhovima svog vlastitog života. Odbačeno ljubavno pismo koje leluja ulicom razoreno neimenovanom katastrofom, koja niti je došla, niti će doći već koja je oduvek već tu. I onda usred te katastrofe si se pojavila ti. Kao obećanje boljih stvari, kao neka alternativna istorija vremena paralelna vremenu katastrofe. I sve je postalo mnogo lepše. I sve je poprimilo tvoj lik. Tvoj lik pun čari, tvoj lik kao sfinks neshvaćen. Ali počela si sve više da mi nedostaješ i ugušio sam se u tom kvintesencijalnom manjku. Počeo sam da se gubim i da ispadam iz šina i evo me ovde sad razorenog i dezorijentisanog, poput kakvog živog leša koji je izgubio svoje najveće nadanuće, Tebe. Ženu, koja predstavlja sve ono u šta i sam verujem. Ženu, koja je oličenje etike kao čiste istrajnosti uprkos nepodnošljivim okolnostima. Ženu koja je spremna da putuje nakraj noći uprkos svemu. I sada kada pogledam napolje i vidim mesečinu ona je za mene nada koje nemam potpuno nevidljiva. Izvini i puno te volim, žao mi je što to nisam pokazao na neki lepši način. A tako mi nedostaješ... Ti, ti i ti najbliža daljino moja!
(
Коментари
Постави коментар